Neka
od ovih pravila standardni su način kombininovanja posada koji smo
primetili u zadnjih 15-tak godina, dok su neka pravila samo naši
lični stavovi i iskustvo koje smo stekli iz našeg veslačkog staža.
Mozda se neka od ovih pravila kose sa nekim standardnim pravilima
koja se mogu naći u literaturi, ali cilj ovog članka nije dati savršeni
recept za slaganje posada, već samo prezentovati naš lični pogled
na ta pitanja. Faktore po kojima se može tražiti prava disciplina
ili mesto u čamcu pojedinog veslača podelili smo u nekoliko kategorija,
a uz svaki faktor naveli smo i primere konkretnih veslača koji taj
kriterijum imaju posebno izražen. Jasno je da je za svakog veslača
koji odgovara nekom pravilu lako naći i suprotan primer; konkretna
imena su upotrebljena samo kao ilustracija.
Antropometrija:
Kako
visina, težina, raspon ruku, sedeća visina i druge mere kod veslača
mogu uticati na izbor discipline i mesta u čamcu
Izbor
discipline: generalno, izrazito visoki veslači se bolje snalaze
u rimen nego li u skul disciplinama. Kod toga valja imati na umu
posebno sledeće mere:
- sedeća visina i
dohvat ruku: kod rimena se dužina zaveslaja jako povećava dugačkim
trupom i velikim dohvatom ruku, što kod skul zaveslaja nije
ključno. Puno je izrazito visokih uspešnih rimenaša, dok je
u suprotnom primeru ( nesto niži uspešni veslači ) više skulera.
Ako i ima svetskog ili olimpijskog prvaka koji je niži od 180
cm, to je gotovo redovno u nekoj skul disciplini ( npr. Australijanac
Peter Antonie ( OI '92 ) ili Francuz Ives Lamarque ( SP '93
), obojica prvaci u disciplini 2x).
- širina ramena i
raspon ruku: tehnika skula omogućuje daleko veći ugao vesla
koji se ne mora nužno postići samo velikim zamahom trupa napred
ili nazad, već se može zbog kratkih vesala postići i širenjem
ruku u zahvatu, čemu može doprineti i velika širina trupa u
ramenom delu. Tako medju uspešnim skulerima često prepoznajemo
niže ljude širokog trupa i ramena, koji dužinu zaveslaja postižu
ne koristeći veliki pretklon trupom već samo širenjem ruku.
Primer su Xeno Muller ili Ian Riaka, dva kvalitetna skulera
koja je, prema onoj staroj sali, " lakše preskočiti nego
li zaobići ". Kod vrhunskih rimenaša gotovo nikad nećete
naći tako gradjenog veslača, rimenaši su većinom izduženih udova
ali i dugog izduženog trupa.
- širina nogu ( debljina
butina ): već smo napomenuli da se velika dužina zaveslaja kod
skula postiže nešto lakše, bez velikog pretklona trupa. Veslač
izrazito jakih ( širokih ) nogu kod rimena neće lako ostvariti
dobru dužinu prema napred, jer će ga u tome sprečavati široke
noge; kod skula je situacija povoljnija jer veslač drzi ruke
izvan kolena (nema kao kod rimena položaja u kojem vanjsko koleno
mora ići izvan vanjske ruke i ramena, što je za ljude takve
gradje vrlo neudoban položaj.)
Izbor
mesta u čamcu:
- Teži veslač mora
biti što bliže sredini čamca ( tzv. baterija ) jer time najmanje
narušava plovne karakteristike ( posebno deplasman ) čamca.
Najteži veslač na pramcu ili krmi može dovesti do toga da čamac
nekorektno plovi.
- visoke veslače
takodje redovno stavljamo u sredinu čamca, uglavnom zbog težine
ali i zbog snage. Veslački čamac je po raspodeli snaga u rimenu
dosta nepovoljan: što je veslač blize pramcu ima bolji okretni
moment na čamac te dakle može lakše uticati na pravac. Kako
su visoki i teški veslači redovno i najjači u čamcu po snazi
provlaka, dobro je takve veslače staviti u sredinu ili bliže
krmi, gde će manje negativno uticati na pravac
- izrazito niske
veslače stavljamo na mesta najbliže pramcu. Time dobiju šansu
da usprkos nešto manjoj snazi uspevaju održati ravnotežu snaga
kod rimena. Drugi je razlog taj da nije preporučljivo stavljati
bliže krmi manje veslače koji neće moći nametnuti dovoljno veliku
dužinu zaveslaja ostatku posade, pa postoji opasnost od skraćivanja
zaveslaja
Izbor
mesta u čamcu:
Štroker:
po našem sudu tri su faktora ( naravno, podrazumeva se visok nivo
tehnike i treniranosti! ) koji moraju biti karakteristika svakog
štrokera:
- osećaj za ritam:
kako prepoznati dobrog ritmičara iskusniji treneri znaju samim
posmatranjem. Dobra metoda je pitati veslače koji sede iza kandidata
da za štrokera daju svoje ocene o tome kako se osećaju iza pojedinog
veslača, čiji ritam i zaveslaj im odgovara, u kojeg imaju najviše
poverenja
- borbenost: dobar
štroker je vrlo kompetitivan, i bilo šta da radi uvek želi to
napraviti najbolje što može. Borbenost se meri na treningu i
trkama, i iako mora delom biti urodjena može se delimično i
ugraditi treningom
- želja za štrokiranjem:
nema dobrog štrokera koji ne želi biti baš na tom mestu u čamcu!
Pri tom valja paziti da postoje veslači koji bi takodje želeli
biti štrokeri, iako nisu za to mesto
Jedinica
( mesto najbliže pramcu )
: u dvojcu, dublu, četvercu ili osmercu. Jedinica je specifično
mesto u svakoj posadi. Tamo često ne sedi najjači veslač, ali nivo
pripreme i posebno tehnike mora biti visok. Izdvajam ove karakteristike:
- motivator: jedinica
ima najbolji pregled trke, kao i vlastite posade. Ukoliko je
dogovor takav, jedinica može biti izvrstan vodja ekipe
- smisao za praćenje:
osoba koja sedi na tom mestu ( pogotovo u dvojcu ) mora biti
jako prilagodljiva, i njegove reakcije na eventualne promene
ritma koje daje štroker su ključne. Štroker koji sedi ispred
kvalitetne jedinice svog partnera gotovo i ne oseća, čini mu
se da može realizovati svaku svoju ideju ili zamisao. Poznato
je da mnogi štrokeri u dvojcu puno bolje funkcionišu u ekipi
koja zna i želi kvalitetno pratiti. Jedinica je dakle osoba
spremna na kompromis za dobrobit ekipe
- analizator: zbog
pregleda cele posade dobro je da trener sa jedinicom češće nego
sa drugim veslačima ( osim možda štrokerom ) analizira trening
i trke, kao i zaveslaj drugih veslača. Iskusna jedinica u dvojcu
sa lakoćom će u nekoliko treninga sa različitim strokerima dati
ocene o dobrim i lošim stranama svakog od njih koje treneru
mogu biti itekako dobar putokaz
Broj
sedam u osmercu: od ostalih
mesta izdvajamo mesto broj 7 u osmercu ( iza štrokera ). Specifičnost
ovog mesta je to da se radi o velikom čamcu, gde 8 ljudi mora ostvariti
perfektnu harmoniju. Pri tome cela leva strana ( ako je štroker
desni veslač ) najlakše prati ritam čamca prateći broj 7. Za njega
vredi dakle gotovo sve što je rečeno za mesto broj jedan, ali uz
to mora imati i deo "štrokerskog" u sebi: mora prepoznati
štrokerove namere gotovo trenutno i zatim ih realizovati na svojoj
strani čamca
Opšte
napomene o izboru discipline i ekipa:
kako primeniti ova uputstva?
Naravno,
u uslovima u kojima rade naši klubovi i reprezentacija ( mislimo
na broj aktivnih vrhunskih veslača ), teško je naći potrebu za uvodenjem
komplikovanih sastava za izbor pravih ekipa i disciplina za sve
veslače. Ipak nudimo sledeće savete:
- Ne bojati se testiranja
različitih kombinacija i disciplina. Npr. Jurgen Grobler, koji
u Velikoj Britaniji trenira isključivo rimen posade, svaku jesen
sve svoje veslače trenira po skifovima ( čak voze i neke dužinske
regate ), zatim po dvojcima bez da bi tek na kraju seli u svoju
pravu disciplinu, npr. četverac bez
- Intervju je najbolji
način da od veslača saznate njihovo mišljenje, što je pogotovo
važno kod starijih veslača. Treba uvažiti iskustvo i znanje
veslača, i slobodno ih pitati za savet. Kao što smo več ranije
napomenuli, štroker mora želeti da bude štroker ali i svi drugi
veslači u posadi moraju znati zašto sede baš na tom mestu i
šta se time želi postići
- Učiti na primeru
uspešnih kombinacija: ne treba uvoditi promene po svaku cenu,
čak ako i ima nekih razloga za to. Uspešne posade treba težiti
zadržati, ili što manje menjati. Ništa ne pojačava jedinstvo
medju posadom kao uspeh, i kod uspešnih posada je čest slučaj
da se veslači osećaju sigurno i motivisano. Odličan primer jeste
četverac bez kormilara Italije, koji je zadnjih 10-tak godina
redovno na postolju za medalje. Zanimljivo je medjutim da to
nikako nisu uvek 4 najbolja italijanska rimenaša, ali da iako
bi se gotovo svake godine pojavio neki dvojac pojedinačno brži
od ta četiri veslača, italijanski treneri su se ipak odlučili
da ovu posadu, u kojoj se očito poklopila ona prava "hemija"
medju veslačima, sačuvaju
Na kraju,
važno je još reći da se nikad ne treba slepo pridržavati pravila
o odabiru posade, jer je svaki slučaj specifičan. Pogotovo kod nas
je situacija da nema previše kvalitetnih veslača, pa se posade uglavnom
slažu na jedini mogući način, bez mogućnosti izbora. Ipak, ukoliko
postoji mogućnost da se samom promenom mesta u čamcu dobije koja
sekunda, to je već vredno razmišljanja ili eventualnog testa.
Isto
tako, nije loše da veslači koji nisu zadovoljni svojim rezultatima
u saradnji sa svojim trenerima razmisle da li moguća eventualna
promena discipline, npr. sa rimena na skul, čega se takodje ne treba
plašiti. Na umu valja imati samo da svaki talentovani i dobro trenirani
veslač mora biti barem prosečno dobar u bilo kojoj disciplini, te
da se čuda ipak ne dešavaju tako jednostavno. Ili da citiramo jednog
našeg trenera: "...ko je dobar, dobar
je svugde!" |
